Srđa Popović odgovara na optužbe da u dealu sa Stratforom ruši vlade po svijetu

Za priču oko Stratfora i mailova (koji su “pušteni” na Wikileaksu još pre tačno godinu i po dana), ali se zahvaljujući tabloidnom senzacionalizmu od toga sad pravi neka superšpijunska priča sa elementima Batmana i Jamesa Bonda, verovatno je najbolji sud pre dva dana dao jedan od najpoznatijih svetskih aktivista i čovek kome se divim - Andy Bichlbaum iz čuvene anti-korporacijske grupe The Yes Men http://en.wikipedia.org/wiki/The_Yes_Men, za koje se u famoznim mailovima pominje da sam ga “špijunirao”.

Njegov odgovor, koji prilično realno prikazuje događaje sa Stratforom i kako su oni tablodizovani u štetnu priču, manje više sasvim je u duhu onog što ja mislim o mailovima i pratećim, ali i generalnim “teorijama zavere” i koliko one štete aktivizmu uopšte, i možete ga pogledati na http://www.huffingtonpost.com/the-yes-men/how-yellow-journalism-screws-…

Zato mi se čini da moja malko šaljiva izjava oko cele priče, data pre desetak dana nekim medijima ovde, da se sa pet zaposlenih i malenom kancelarijom od pedeset kvadrata “osećam kao Betmen” dok čitam te mailove, stvarno nije preuveličana…http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/420586/Srdja-Popovic-Osecam-se-kao-B…

To nas dovodi do sledećeg vašeg pitanja koje je mnogo zanimljivije, a to je da se Otporu, sad Canvasu, i mnogim drugim nenasilnim grupama stalno, kako veoma ispravno rekoste “nabija na nos” veza sa Amerikancima. Taj narativ je prilično izlizan, ne samo da ga koriste svi autokrati kada su součeni sa organizovanim pokretom Otpora i to već decenijama: narativ “domaćih izdajnika i stranih plaćenika” koji čak mnogo ne menja ni rečnik, bez obzira da li se radi o Slobi Miloševiću, Kučmi, Erdoganu, Asadu, nego ga kao “lakše rešenje” prihvataju i mnogi inače pozitivni i aktivni ljudi.

Taj narativ otprilike kaže “zli svetski moćnici (katkad CIA i BIA, katkad goleme korporacije) upravljaju svetom i mi mali ljudi im ništa ne možemo. Jedini način da se dogodi neka promena je da to odluče moćnici, pa onda preko “letećih srpskih revolucionara” koji ruše vlade lakše nego što odu u samoposlugu, mobilišu “domaće izdajnike’ i eto nenasilne revolucije.

Ne samo da ne postoji nikakvo istorijsko utemeljenje u ovome (prosta je istorijska činjenica da se za razliku od oružanih revolucija nenasilna revolucija ne može izvoziti, jer zašto bi zaboga dvesto hiljada Ukrajinaca svaki dan izlazilo na zimu – jer im je to rekao neko, pa i Srbin sa strane…???) Ili zato što se bore za nešto sto je NJIMA u njihovim životima i njihovom društvu važno.

Dakle, ne možete “izvoziti” stotine hiljada ljudi sa Gezija na Majdan ili Wall Street.

Drugi razlog zašto je ovaj narativ da obični ljudi nemaju šanse protiv elite opasan – ubija inicijativu. Naime Canvas je kao organizacija posvećen proučavanju fenomena nenasilne borbe koja upravo počiva na OBIČNIM LJUDIMA (pogledajte samo koliko električar iz brodogradilišta u Gdanjsku Lech Valesa, Nelson Mandela, prodavač kamera na Castro Street Harvey Milk ili klinci iz Egipta ili Occupy Wall Streeta liče na Tolkinove Hobite) – upravo su nenasilni pokreti mesto gde obični ljudi (suprotno elitama) dobijaju šansu da svojom energijom, vizijom i kreativnošću menjaju društvo.

Dakle da razočaramo teoretičare zavere, upravo su ovi “obični ljudi” – a ne nekakve službe, elite i glavonje - oni koji su izneli svaku nenasilnu revoluciju (bilo je 323 nenasilne kampanje u zadnjih 105 godina, 53 posto od njih završilo je uspešno). Tako da je računam, ta potreba da se izvor svega što se dešava na svetu traži u “tajnim zavereničkim grupama” počiva kako na nerazumevanju fenomena nenasilne revolucije i istorije takvih pokreta, tako i na svojevrsnoj intelektualnoj lenjosti autora koji naprosto odbijaju da shvate jednostavnu činjenicu.

Ako hoceš da menjaš stvari, popravljaš društvo ili izazoveš Miloševiće i Assade ovog sveta to moraš TI da uradiš. Neće doći marsovci da urade stvar za tebe.

Oko Ukrajine: Video sam Wikileaksov tweet koji pominjete, ako mislimo na isti?

"Da li je srpska organizacija Otpor umešana u situaciju u Ukrajini?", …a kao odgovor su pored postavljeni linkovi koji otvaraju sajt te moje organizacije CANVAS, a pokazuju da su Srbi i "Otpor" odgovorni za “Narandžastu revoluciju” u Ukrajini iz 2004. tokom koje su na vlast došle reformske prozapadne partije…to je Vaše pitanje?

Elem, Ma kako mi naučnofantastično delovala ili lično prijala ideja da naša malena organizacija iz svojih 60 kvadrata kancelarije na Novom Beogradu i sa ciglo pet zaposlenih bilo kome izgleda dovoljno moćna da pokrene stotine hiljada ljudi u dalekoj Ukrajini, evo kratkog komentara:

Nije nikakva tajna, a i svetski mediji su puno o tome pisali, da je Naradžasta revolucija u Ukrajini 2004. bila inspirisana srpskim 5 oktobrom, kao i da su bivši OTPOR-aši edukovali članove tadašnjeg nenasilnog pokreta PORA. Ali to je bilo pre skoro deset godina. Međutim, od tada niko iz moje organizacije nije radio sa ukrajinskim aktivistima, ili na bilo koji način bio uključen u ove aktuelne proteste u Ukrajini, stoga je moguće da je taj tweet i spekulacija nekako logična posledica činjenice da su ljudi iz bivšeg Otpora  stvarno radili u Ukrajini sa pokretom Pora, nestranačkom organizacijom koja je imala taj “otporaški pristup" tokom Narandžaste revolucije 2004. godine.

Dakle ovo što se danas dešava u Ukrajini nema baš nikakve veze sa Srbima, ali ima sa Narandžastom revolucijom - u pitanju je zemlja koja je politički i društveno veoma podeljena između stremljenja Moskvi i Bruxellesu, maltene pola građana je za produbljenje odnosa sa Rusijom, a drugi deo ja za jače veze sa EU.

Sada je u toku sudar te dve Ukrajine. Situaciju je teško prognozirati, sa jedne strane veliki brojevi (stotine hiljada ljudi) su na strani demonstaranata, a sa druge strane imamo vlast koja očito nije spremna za kompromis. Očigledno da mora da se nađe srednje rešenje, ali nama kao nekom ko se time bavi stvari ne liče na “klasičnu" antidiktatorsku nenasilnu revoluciju – više na borbu dva koncepta sa jasnim elementima nenasilnog pokreta. Ali bez sumnje pokazuju da Ukrajina ima ogroman demokratski potencijal. To je na neki način “eho Narandžaste revolucije”, kada narod jednom, kao kod nas 2000. Ili u Ukrajini 2004. nauči snagu nenasilne borbe i protesta, političarima je posle veoma teško da taj duh “zatvore nazad u orman”. Sve ovo je dokaz da postoji jak demokratski duh u toj zemlji.

Lično, nisam siguran da ljudi koji su bili uključeni u Narandžastu revoluciju vode bilo kakvu reč u aktuelnim protestima, pošto nismo u kontaktu, a upotreba simbola i kretivnih načina protesta koji užasno podsećaju na "otporaške" uopšte ne čudi. Naime, do sada su tokom raznih protesta u svetu sedam ili osam puta korišćeni OTPOR simboli, ili metode protesta koje je građanski pokret u Srbiji koristio još 1996. -97. godine poput nedavnog lupanja u šerpe i lonce koje su stotine hiljada ljudi upotrebljavali na nedavnim socijalnim protestima u Brazilu - očigledno je ta receptura duhovitih I kreativnih protesta aktivistima širom sveta nekako neodoljiva.

Te grupe koje organizuju  proteste jako brzo uče i moguće je da ih simboli korišćeni kod nas inspirišu. Zbog toga nije čudo, kako neki izveštači navode, ni što se i na ovim protestima pojavljuje modifikovana "otporaška" pesnica.

Pesnica, simbol srpskog "Otpora" stvorena je 1998, a do sada je kopirana sedam ili osam puta - u Gruziji, Keniji, Egiptu, Sloveniji...Napravio je dizajner Nenad Duda Petrović.

Postoji ta legenda već godinama – gde god se dogode masovni nenasilni protesti neko to poveže sa Srbima te se stiče utisak da nekako revolucionarni Srbi “drmaju” od Wall Streeta do Taxim trga ili Kijeva. Nenasilna borba, međutim, za razliku od oružane borbe, ne može se “uvoziti” ili “izvoziti” jer su za nju uvek potrebne hiljade ili stotine hiljada lokalnih ljudi koji učestvuju u nekom pokretu poput ovog ukrajinskog.

Obični ljudi neke zemlje, poput mene ili vas, su oni koji stvaraju pokrete i menjaju svet, nikako neki “konsultanti i mudrijaši” sa strane. Građani koji učestvuju u protestima poput ovog najnovijeg u Ukrajini to u pravilu rade zbog sebe i svoje budućnosti i teško da bi neki stranac, makar bio i Srbin mogao da natera stotine hiljada Ukrajinaca da se danima smrzavaju boreći se za evropsku budućnost.

Dakle, koliko god ideja o "srpskim revolucionarima koji drmanju svet" bila uzbudljiva, senzacionalna ili laskava, i koliko god aktivisti širom sveta bili, a zaista jesu, inspirisani srpskom revolucijom – u ovom slučaju aktuelnih protesta u Ukrajini nema osnova u realnosti.

Što se tiče poslednjeg pitanja o našim aktivnostima, naredna godina biće veoma uzbudljiva. Naš cilj je da alatke koje smo u saradnji sa aktivistima iz četrdesetak zemalja, a koje spremaju ljude za nenasilnu akciju, proširimo i učinimo dostupnim za što više aktivista, u formi jezičkih verzija, knjižnica, videa….

Upravo završavamo novi priručnik za aktiviste “Making Opression Backfire” koji se na duhovit i user-friendly način bavi fenomenom represije i kako se ona može okrenuti u korist grupe protiv koje se represija vrši. Spremamo se za seriju predavanja na New York University i po prvi put od ovog januara na Harvard Kennedy School, a planiramo da nam 2014. fokus bude na fenomenu koji se zove Laughtivism (upotreba humora u socijalnoj i političkoj mobilizaciji - dobićete ideju iz sledećeg članka http://www.foreignpolicy.com/articles/2013/04/05/why_dictators_don_t_li… ). Zasad ne znam gde ćemo sve imati radionice za aktiviste ali biće ih po običaju toliko da jedva sve postignemo.

Moja supruga inače tvrdi da se ja samo pravim da živim u Beogradu, a da u stvari živim u avionima.