Kod opozicionih birača prisutno je sveopšte žaljenje što je ispod cenzusa ostala i Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ grupa mladih levičara. Zbog neulaska u gradski parlament žale čak i oni koji nisu glasali za njih Foto: Facebook
Oči cele Srbije bile su, u nedelju 4. marta uprte u Beograd i iščekivanje rezultata lokalnih izbora u prestonici. Šanse za iznenađenje i eventualnu promenu bile su, kao što se i pokazalo, minimalne, ali nada umire poslednja. Rezultati još nisu konačni, ali na osnovu pređašnjih iskustava znamo da se u narednim danima oni neće značajno promeniti.
Lista Srpske napredne stranke, odnosno predsednika Srbije Aleksandra Vučića osvojila je 46,2 odsto glasova. Drugoplasirana je lista bivšeg gradonačelnika Beograda i bivšeg predsednika DS-a Dragana Đilasa sa 18,2 odsto. Bivši vateropolo reprezentativac i predsednik gradske opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić osvojio je 8,3 procenata glasova. Cenzus je prešla još i Socijalistička partija Srbije Ivice Dačića sa 6,3 odsto glasova.
Jutro nakon izbora, jedna od glavnih tema je činjenica da Demokratska stranka nije prešla cenzus, što je verovatno poslednji ekser u kovčegu ove nekada najveće građanske uzdanice, stranke zahvaljujući kojoj je nastao blok koji je srušio Slobodana Miloševića.
Osim toga, kod opozicionih birača prisutno je sveopšte žaljenje što je ispod cenzusa ostala i Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ (NDMBG), grupa entuzijastičnih mladih levičara koji su se svojski borili protiv izgradnje Beograda na vodi i nelegalnog, divljačkog rušenja objekata u beogradskoj četvrti Savamala. Zbog neulaska NDMBG u gradski parlament žale čak i oni koji nisu glasali za njih: većina se ipak nadala da u gradskoj skupštini vidi nova lica i, mnogo važnije, nov pristup politici.
A SAD – „JOVO NANOVO“
Istraživači javnog mnjenja, uoči izbora, bili su na udaru kritika zbog navodno nameštenih projekcija. To već postaje neka vrsta izbornog folklora: pred svake izbore na njih se baca drvlje i kamenje, onda se nakon izbora ispostavi da su, uz manja odstupanja, bili u pravu, pa u sledećem izbornom ciklusu opet „Jovo nanovo“.
Srpska napredna stranka, koja će, u to nema sumnje, naredne četiri godine voditi Beograd u koaliciji sa SPS-om nema na šta da se žali: sami su osvojili više glasova nego na prošlim lokalnim izborima kada su bili deo šire koalicije. To ih ne sprečava da kukaju i da se, po svom starom običaju, ponašaju kao da nisu vlast, nego nekakva žestoko napadana opozicija.
Već u izbornoj noći počela je žalopojka što je u debati na Radioteleviziji Srbije, njihovom predstavniku Goranu Vesiću u jednom delu emisije mikrofon bio utišan za „čak dva decibela“. Članica Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić, uputila je RTS-u protestnu notu još tokom izborne tišine, izrazivši žaljenje što REM nema zakonsku mogućnost da sankcioniše RTS. Zekić je pismo napisala u svoje ime, obrativši se RTS-u lično, ali je pismo ipak stiglo sa sve memorandumom REM-a.
A šta se zapravo dogodilo? U toj poslednjoj predizbornoj debati na RTS-u gostovali su Goran Vesić, Dragan Đilas, Dragan Šutanovac iz DS-a i Čedomir Jovanović (LDP, ostao ispod cenzusa). Bez obzira na to kome je od gostiju voditeljka postavila pitanje i ko je u tom trenutku govorio, Vesić je dobacivao „Đilas je lopov, Dragan Đilas je nesposoban“, i slično. Mikrofon mu je uistinu bio utišan, ali samo u momentima kada je reč imao neko drugi. Pa čak i tada, u pozadini se čuo Vesić kako mrmlja „Đilas, Đilas...“
Kako nezvanično saznajemo, pauze za reklame koristio je da još grublje vređa Đilasa („majmunčino“, i tome slično), ali je ovaj ostao miran do kraja emisije. Vesić se mogao čuti čak i nakon što se voditeljka gledaocima zahvalila na pažnji i počela odjavna špica.
Događaj na prvi pogled deluje nebitno, ali nema sumnje da će biti iskorišćen za obračun sa delom uredništva RTS-a kojim vladajuća stranka nije zadovoljna. Izveštavanje javnog servisa nipošto nije objektivno i nezavisno, ali je svakako mlako u odnosu na perjanice Vučićevog režima, TV Pink i TV Happy, te nekada gradski javni servis Studio B. Na Pinku je u izbornoj noći priređen program koji su voditelji sve vreme nazivali žurkom, a ličio je na novogodišnje emisije Televizije Beograd iz kasnih osamdesetih: visoki stolovi, barske stolice, mnogo estradnih ličnosti (recimo, Zorica Brunclik) koje su tu samo da bi bile snimljene, jer niko od njih nije reč jednu rekao tokom celog programa, a verovali ili ne, bio je tu i pijanista. Dakle, politički analitičari i drugi pametnjakovići, obrazlagali su svoje ocene i procene izbornih rezultata uz klavirsku pratnju.
NESPOSOBNI KONTROLORI
Same izbore obeležio je niz incidenata, ali Gradska izborna komisija je pod potpunom kontrolom SNS-a, tako da ni to neće promeniti ništa. Nezavisna posmatračka misija „Crta“ zabeležila je ozbiljne prekršaje na oko pet odsto biračkih mesta, na jednom mestu njihov posmatrač uhvatio je članicu biračkog odbora kako vodi paralelni spisak onih koji su glasali, incident je snimljen mobilnim telefonom i vidi se čovek koji zavrće ruku posmatraču Crte.
Na jednom mestu primećen je i „bugarski voz“, to jest, glasač koji je ušao na biračko mesto sa već zaokruženim listićem, ali niko od članova biračkog odbora nije reagovao. To je još jedna boljka opozicije u poslednjih pet godina: nesposobnost da obezbedi adekvatnu kontrolu izbora i obuči kontrolore kako da se ponašaju.
Izlaznost na izbore bila je oko 48 odsto, mada ima tvrdnji da su birački spiskovi neuređeni, a kada bi ih neko sredio, ispostavilo bi se da je izlaznost veća – 65 odsto. Optužbe na račun SNS-a da su tokom poslednjih godina masovno prijavljivali građane drugih gradova na beogradskim adresama kako bi glasali na ovim izborima nisu dokazane, a nisu ni lako dokazive, ali činjenica je da su ljudi u svojim poštanskim sandučićima nalazili desetine glasačkih poziva sa imenima za koja nikada nisu čuli.
Koliko god da su mnogi u čitavoj Srbiji sada razočarani, pa čak i očajni, bitno drugačiji ishod jednostavno nije bio moguć. SNS je jedina stranka koja ima ozbiljan novac za kampanju, a ne preza ni od drugih metoda, poput obaveze da svaki funkcioner „namakne“ između deset i sto sigurnih glasača (u zavisnosti od toga koliko je visoko pozicioniran).
Isto važi za svakoga ko se zahvaljujući stranci zaposli u nekom javnom preduzeću.
Drugi razlog za ovakav trijumf SNS-a jeste rekordan broj izbornih lista – čak 24. Veliki broj tih lista sastavila je upravo SNS, kako bi se glasovi što više rasuli i, po Dont sistemu, prelili u najvećoj meri njima.
Opozicija je, s druge strane, em finansijski nemoćna, em su najveći deo kampanje potrošili na međusobno vađenje očiju.
U Srbiji ima mnogo gradova u kojima je SNS toliko dominantna da je građani naprosto zovu „stranka“. Ima tamo i drugih partija i pokreta, ali samo je jedna Stranka. Od 5. marta, inače, rođendana predsednika Vučića, sva je prilika da je i Beograd jedan od gradova u kojima vlada Stranka.