Ana Brnabić, kao prva lezbijka na čelu srpske vlade, može razveseliti samo feministice početnice

Više od tri meseca javnost u Srbiji bila je u neizvesnosti oko pitanja ko će zameniti novoizabranog predsednika države Aleksandra Vučića na premijerskoj funkciji, najvažnijoj i najmoćnijoj u sistemu izvršne vlasti.

Odgovor je konačno stigao u četvrtak, 15. juna. Baš kao što su mnogi mediji nagađali, a neki, poput dnevnog lista Blic, otvoreno navijali, na čelo vlade Srbije dolazi dosadašnja ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić.

Vest da će vladu Srbije predvoditi žena, pa još i javno deklarisana lezbejka mnogima je zazvučala fantastično. Posle Islanda, Belgije i Luksemburga, Srbija je četvrta zemlja u Evropi koja može da se pohvali time da na čelu vlade ima otvoreno gej osobu. Prvi put u celoj svojoj istoriji, Srbija ima ženu za predsednicu vlade.

Sve ovo, naravno, pod uslovom da Skupština Srbije odobri Vučićev izbor.

Bezglasna Skupština

No, u Srbiji, a pogotovo u Skupštini, nema nijednog dovoljno snažnog glasa koji bi se usprotivio Vučiću, tako da je čitava stvar u suštini već završena.

To se vidi i iz medijskog izveštavanja: Ana Brnabić je zapravo još uvek samo predložena za buduću mandatarku vlade, no, već je uveliko tituliraju kao novu predsednicu, odnosno premijerku.

Ni rod ni seksualna orijentacija nikoga, ali baš nikoga ne kvalifikuje ni za jednu političku ili držanu funkciju. Nema nikakve sumnje u to da je Vučićeva odluka da predloži Anu Brnabić za mandatarku, između ostalog, motivisana i time da Srbija nekoliko dana bude prisutna u svetskim medijima zbog „gej premijerke“

Ipak, to mu nije bila jedina motivacija.

Nezavisno od svih svojih ličnih svojstava, Ana Brnabić u srpskoj javnosti važi za jednu, a možda i jedinu osobu u vladi Srbije, čiju stručnost i kompetentnost niko nije ozbiljno doveo u pitanje.

Istina, na ministarskoj funkciji provela je manje od godinu dana, pošto je Vučić svoju drugu vladu sastavio tek u avgustu 2016. Još tada je najavio da će „vlada Srbije imati jednu ministarku koja se izjašnjava kao osoba homoseksualne orijentacije“.

Kasnije se ispostavilo da je reč o Ani Brnabić, za koju je dobar deo javnosti već znao, ali iz konteksta koji nema nikakve veze sa njenom seksualnom orijentacijom.

Tko je zapravo Ana Brnabić?

Prvi put smo za nju saznali kada je jedan tabloid objavio informaciju o prisluškivanju telefonskih razgovora tadašnjeg predsednika Demokratske stranke Bojana Pajtića.

U javnost je dospeo transkript razgovora između Pajtića i Lidije Udovički, u kom se ona žali na to da joj direktor Elektromreža Srbije i kum Aleksandra Vučića - Nikola Petrović, traži reket od dva miliona evra, kako bi firma njenog supruga, “Continental Winds“, dobila dozvolu za izgradnju vetroparka u Srbiji.

Kada je transkript izašao u javnost, Pajtić je potvrdio autentičnost, Lidija Udovički se nije oglašavala, a kompanija „Continental Winds“ saopštila je da Udovički nije bila zaposlena kod njih u vreme kada je razgovor, navodno, vođen.

Onda je organizovana konferencija za novinare na kojoj se javnosti obratio direktor Elektromreža Petrović da demantuje navode da je ikada ikome tražio reket.

Da niko nije pokušao da reketira „Continental Winds“, potvrdila je, sedeći tik do Petrovića, i tadašnja direktorka ove kompanije – Ana Brnabić. Ubrzo posle toga podnela je ostavku na direktorsku poziciju i napustila „Continental Winds“.

Zanimljiv detalj: u vreme ove afere, ministarka državne uprave i lokalne samouprave bila je Kori Udovički, rođena sestra pomenute Lidije. Ironijom sudbine ili nečijom namerom, njena naslednica na ministarskoj funkciji bila je upravo Brnabić.

Pre nego što je ušla u vladu, za Anu Brnabić smo čuli još jednom, u vreme kad je Vučić bio u fazi angažovanja savetnika iz inostranstva, pa među njima i bivšeg britanskog premijera Tonija Blera. Njegovi saveti rezultirali su formiranjem nekakvih „delivery units“ u Vladi Srbije, po modelu rada Blerovog kabineta u vreme dok je bio premijer. Za koordinatorku „unitsa“ postavljena je upravo Ana Brnabić.

Ideja tog sistema bila je da tadašnji premijer Vučić formira timove koji su zaduženi za povezivanje svih institucija angažovanih na istim projektima. Timovi su formirani u prvoj polovini 2015, a nekoliko meseci kasnije Vučić je rekao da već daju rezultate: „Oni će raditi samo pri mom kabinetu i izveštavati me na dnevnom nivou, ili najmanje jednom u dva dana, o tome kako napreduju ključni projekti koje smo izdvojili.“

Rad ovih timova dugo je bio obavijen velom tajne, a danas nije moguće utvrditi, ne samo da li funkcionišu, nego ni da li je sistem ikada zaživeo. Brnabić je postala ministarka, a cele ideje o „delivery units“ jedva da se iko i seća.

Što kaže biografija?

Pogledajmo šta kaže zvanična biografija buduće šefice Vlade Srbije. Rođena je 1975. godine u Beogradu. Poseduje master diplomu (MBA) sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije i više od deset godina rada sa međunarodnim organizacijama, stranim investitorima, lokalnim samoupravama i javnim sektorom u Srbiji, stoji na sajtu Vlade Srbije. Članica je Upravnog odbora neprofitne fondacije Peksim, koja stipendira talentovane studente iz Srbije i Makedonije koji se nakon magistarskih studija na Kembridžu vraćaju u domovinu kako bi pomogli ekonomski i društveni razvoj. Bila je direktorka kompanije Continental Winds Serbia, gde je radila na realizaciji investicije vredne 300 miliona evra u vetropark u opštini Kovin.

Zvanična biografija kaže da važnu fazu u njenoj poslovnoj biografiji predstavlja angažman u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Bila je zamenica direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, ekspert na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viši koordinator Programa za ekonomski razvoj opština. Aktivno je učestvovala u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine. Tokom tog angažmana, učestvovala je u uvođenju koncepta lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji i jačanju potencijala opština da unapređuju poslovni ambijent na lokalu, uz aktivnu promociju investicija. Postaje članica, a potom i predsednica Upravnog odbora NALED-a, koji, piše na sajtu Vlade Srbije, „dobija status najveće samostalne privatno-javne organizacije koja se zalaže za unapređenje privrednog ambijenta u Srbiji i koja je u tesnoj saradnji sa Vladom Srbije doprinela jačanju konkurentnosti Srbije u međunarodnim okvirima i na Doing Business listi Svetske banke“.

U zvaničnoj biografiji nedostaje podatak da je Ana Brnabić u julu 2015. osnovala preduzeće „Energy&Innovation“ sa kontroverznim beogradskim advokatom Igorom Isailovićem. Prema podacima Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, firma je registrovana za inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, ali njeni poslovi nisu poznati. Brnabić je bila većinska vlasnica „Energy&Innovation“ sa 70 odsto udela, a Isailović vlasnik ostatka. Tri dana pre nego što je postala ministarka, u avgustu 2016, Brnabić je svoj vlasnički udeo besplatno prenela na Milicu Đurđić, koja je bila direktorka firme. Kompanija je prilikom osnivanja bila registrovana na adresi prebivališta Ane Brnabić, a danas joj je sedište na adresi na kojoj se nalazi advokatska kancelarija Igora Isailovića.

Moramo malo i o tom Isailoviću. On je javnosti poznat kao pravni zastupnik i blizak saradnik gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Problem sa Isailovićem je što se njegovo ime javno provlači uz Malog samo kada je reč o aferama, a gradonačelnik Beograda ih ima dovoljno za tri života. Najveća noćna mora Siniše Malog jeste Agencija za borbu protiv korupcije, koja je davnih dana predala njegov slučaj tužilaštvu zbog problema sa poreklom imovine.

Bivša supruga gradonačelnika Beograda, Marija Mali, otkrila je da su je upravo Siniša i advokat Isailović primorali da slaže Agenciju kako je u stanu pokojnog oca pronašla 95.000 evra čije poreklo njen tadašnji muž nije umeo da objasni. Isailovićevo ime pominje se u brojnim dokumentima koje su istraživački novinari uspeli da prikupe u vezi sa otkrićem da Siniša Mali ima 24 stana u Bugarskoj.

No, odnosi između njih dvojice su malo bliži od klasičnog odnosa između advokata i klijenta – 2016. godine Mali je na Isailovića preneo upravljačka prava nad kompanijom „Oil consulting“.

Otkud Ana Brnabić među takvima?

Otkud dobra učenica, uspešna poslovna žena i uzorna ministarka u ovoj ekipi, nije jasno, tek, upravo zbog ovoga je bije glas da je Siniša Mali najzaslužniji za sve njene angažmane u Vladi Srbije.

Međutim, povučena i diskretna, a pre svega vredna, Ana Brnabić se nikada nije našla u prvom ešalonu Vučićevih saradnika koji su osumnjičeni za korupciju, malverzacije i slična nepočinstva.

Naprotiv, zbog svog velikog zalaganja da u Srbiji konačno zaživi elektronska javna uprava, postala je ljubimica gotovo čitavog ovdašnjeg IT sektora, malih preduzetnika i svih drugih koji muče muke sa komplikovanom i obimnom birokratijom u Srbiji.

E, sad, što na polju reforme javne uprave nema gotovo nikakvih rezultata, manje je bitno.

Bitnije je to što je kao ministarka, Ana Brnabić uvek bila spremna da lično primi i kafom posluži skoro svakoga ko bi je javno prozvao i kritikovao zbog kašnjenja sa uvođenjem e-uprave. Sa tih sastanaka, ama baš svi su izlazili šarmirani i oduševljeni. Cinik bi se zapitao šta im je „u kavu stavila“…

Dok svetski mediji bruje o srpskoj gej premijerki, u ovdašnjim medijima sve pohvale idu na račun Aleksandra Vučića. „Guardian“ i „BBC“ pišu o Ani Brnabić, a „Pink“ i „Informer“ javljaju kako svetski mediji hvale izbor koji je napravio predsednik Vučić.

Pojavio se i jedan, po svemu sudeći, spin o tome kako pojedini konzervativni članovi Vučićeve vladajuće koalicije poput Dragana Markovića Palme, pa čak i poslanici njegove Srpske napredne stranke, neće glasati u Skupštini za Anu Brnabić, upravo zbog njene homoseksualnosti.

Šta će i kako će biti, najbolje je objasnio ministar za rad i zapošljavanje, Aleksandar Vulin, nekadašnja udarna pesnica Miloševićeve žene Mirjane Marković i njene partijice JUL (Jugoslovenska udružena levica). On je došao na TV „Pink“ i lakonski rekao: „Zar iko od tih ljudi misli da je na tom mestu (poslaničkom, prim. nov.) zbog nečega drugog, a ne zahvaljujući Aleksandru Vučiću?“

Čekaj malo, Vuline, oni su u poslaničke klupe seli zahvaljujući volji birača koji su izašli na izbore. U stvari, Vulin samo zvuči kao kreten, a zapravo samo govori istinu: ništa se u Srbiji ne može dogoditi bez izričitog odobrenja ili zahteva Aleksandra Vučića.

Dodao je Vulin i pojašnjenje. Otprilike, Vučić je uvek u pravu, zato što je za njega glasalo 56 odsto birača na predsedničkim izborima. „Zato on treba za sve da se pita i može za sve da se pita“, reče Vulin.

To što Ustav Srbije predsedniku države daje samo protokolarna ovlašćenja, manje je bitno.

Vučić je uvek u pravu i treba ga pitati za sve.

Zna se koga se za sve pita!

U tom smislu, kome god je sreća udarila u mozak zbog izbora Ane Brnabić za mandatarku, mora da ima u vidu baš to da se Vučić za sve pita. Kristalno je jasno da bi premijersku fotelju prepustio samo nekome ko je spreman da baš njega bespogovorno sluša. Ana Brnabić, u suštini tehnokrata, uz to i nestranačka ličnost, idealan je izbor. Ćuti i radi šta joj se kaže, a ima i taj bonus što je žena i lezbejka, da malo obradujemo Evropu i svet kako smo progresivni. Pinkwashing je toliko očigledan da nema smisla ni obrazlagati ga.

Uostalom, sve je jasno iz činjenice sa početka političke karijere Ane Brnabić.

Niko nije znao da je lezbejka dok to Vučić nije saopštio javnosti.

Koja to osoba od autoriteta i integriteta dopušta da je outuje neko drugi, a pogotovo bivši Šešeljev radikal i sadašnji autoritarni lider u povoju?

A koliko on i njegovi naprednjaci trapavo prihvataju to što među njima sedi gej osoba, govore dve epizode.

Prva je Vučićeva komična rečenica „Vlada Srbije će imati jednu ministarku koja se izjašnjava kao osoba homoseksualne orijentacije“. Pa lepo, baš nam je drago što se ministarka izjašnjava kao osoba. Mogao je Vučić, da je duhovit ko što nije, da „zakuva“ još bolje: „u Vladi Srbije biće jedan ministar ženskog roda“, ili „u Vladi Srbije biće jedno ljudsko biće sa dva X hromozoma“.

Druga epizoda odnosi se na SNS poslanika Aleksandra Martinovića i takođe SNS predsednicu parlamenta Maju Gojković. Na jednoj od skupštinskih sednica, Martinovića je uhvatio neki nacionalističko-antigej amok, pa je rastovrzao o nekim antisrpskim, homoseksualnim aktivnostima opozicije. Gojković, koja kažnjava opozicione poslanike otprilike zato što dišu dok govore, a poslanicima vladajuće većine dopušta da od Skupštine prave reality show, usudila se da izrekne javnu opomenu Martinoviću, a onda, nesrećna, zaboravila da joj je uključen mikrofon i da je u prenosu uživo, pa mu šapnula, da ne čuje niko: „Pa moram, Ana je tu.“ Martinović se pokrio ušima i zaćutao. Eto, tako  su se oni reformisali i prihvatili evropske vrednosti i LGBT prava.

Šalu na stranu, svejedno je ko je premijer u Srbiji na čijem je čelu Vučić.

Ko god sedi i radi u njegovom bliskom okruženju, mora da bude svestan da je deo jednog, po svim karakteristikama antisistemskog političkog establišmenta koji se sticajem srećnih okolnosti dočepao vlasti i za manje od pet godina rasturio i rastočio sve institucije sistema.

Za LGBT zajednicu Ana Brnabić je učinila samo to što se pojavila na prošlogodišnjoj Paradi ponosa, i to negde na začelju kolone.

Zanimljiv je i jezik koji ovih dana koriste prorežimski mediji: „lezbejka“ je zabranjena reč, Ana Brnabić je isključivo „gej osoba“. Valjda im reč „lezbejka“ zvuči nekako pogrdno, pa se drže ziher varijante. Prva žena na čelu vlade može da obraduje samo feministkinje-početnice.

Svako drugi se nagledao i naslušao previše kolindi, tačerki i njima sličnih i ne pada mu na pamet da veselo skakuće zbog pola osobe koja vodi Vladu Srbije.

Štaviše, kad žena dođe na ovako važnu funkciju voljom muškarca koji ima apsolutističke pretenzije, reč je o čistoj demonstraciji patrijarhata. Vučić nam je poklonio ženu na čelu vlade. Hvala Vučiću.