"Dete se upiškilo od straha"

Incident na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija, koja je prekinuta nakon što se iznad terena iznenada pojavio dron sa zastavom "velike Albanije" raspalio je stari žar srpskog novinarstva sklonog ratnom huškaštvu.

Nije prošlo ni pola sata od incidenta, a srpske portale i elektronske medije prepravili su nacionalistički natpisi i fašističke izjave svojstvene ovdašnjoj višedecenijskoj mržnji prema Albancima. Iako se sa tribina pre pojavljivanja drona orila čuvena srpska pesma: "Ubi, zakolji, da Šiptar ne postoji", to je u medijskoj interpretacija bila normalnost koja se gotovo uvek pojavljuje na sportskim manifestacijama. Takođe, za medije, zviždanje himni, zabrana državnih obeležja i simbola, kao i nedopuštanje da utakmici prisustvuju navijači protivničkog tima, su sasvim obična i očekivana prilika odgovarajuća situaciji.

Naslovi u novinama koji su osvanuli 16. oktobra dovoljno sami za sebe govore o nacionalističkoj histeriji i mržnji te dobroj uvežbanosti i kondiciji medijske scene u Srbiji da takvo stanje kreira i potpiruje: "Šiptarska svinjarija"; "Krivi su!"; "Dete se upiškilo od straha"; "Pakleni plan iz Tirane"; "Albanci opet pale Balkan"… Isplati ih se videti ovde.

Kako bi se podigla priča na što viši nivo, a izbeglo da "krivac" bude neko beznačajan i iz naroda, mediji su plasirali priču da je glavni organizator cele akcije vijorenja zastave "velike Albanije" iznad stadiona Partizana u Beogradu niko drugi do rođeni brat premijera Albanije Edija Rame. Brat albanskog premijera demantovao je te tvrdnje, ali ko i zašto bi mu verovao kada se takav scenario najbolje uklapa u željeni ishod. Istina, mediji nisu mogli baš potpuno sami da iskonstruišu i potpale ceo događaj, pa su slutnje da je početni impuls krenuo iz kuhinje nekontrolisanih delova tajnih službi koji se protive evropskoj perspektivi, pomirenju u regionu, normalizovanju države, iz razloga ličnog profiterstva – verovatno prilično opravdane.

Međutim, ni ovi kontrolisani delovi tajnih službi i policije nisu zaostali za nacionalnom histerijom. Naime, ministar unutrašnjih poslova ni nekoliko dana posle incidenta nije izašao u javnost i potvrdio da brat premijera Albanije stoji iza incidenta, odnosno demantovao njegove tvrdnje da nije čak ni uhapšen, a kamoli da stoji iza cele akcije.

Premijer Srbije dao je arogantnu i nimalo dobrosusedsku izjavu o predstojećoj poseti Edi Rame Beogradu: “O tome da li će albanski premijer doći u Beograd odlučujem ja”. Računajući pritom na zadovoljenje biračkog tela koji u Albancima i dalje vide "nižu vrstu", kako ih je podučavao decenijama pokojni otac nacije Dobrica Ćosić. Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova je u starom maniru portparola Slobodana Miloševića ocenio ceo događaj u nimalo diplomatskom duhu – unapred dobro osmišljena politička provokacija koja ima za cilj da nas vrati u vreme njegovog političkog uspona, u devedesete.

Niko od njih nije pomenuo kako je moguće da se dozvoli fašističko skandiranje i atmosfera linča nad igračima albanske reprezentacije. A, ako je i njima to normalnost, kao ovdašnjem javnom mnjenju, zbog čega ni jednom jedinom rečju nisu reagovali na sinhronizovano paljenje albanskih pekara i poslastičarnica. Verovatno im je i to normalno. Nešto poput porodičnih vrednosti, tradicije ili pak odraza istinskog patriotizma.

U vreme kada su avioni i na stotine tenkova, poslednji put upaljenih upravo na Kosovu sa zadatkom sravljenja kosovskih sela sa zemljom i proterivanja Albanaca tokom projekta režima Slobodana Miloševića - etničkog čišćenja, mirno dremalo na ulicama u osvit vojne parade upriličene za predsednika Rusije Vladimira Putina, jedan dron prošao je neopaženo vojnoj i bezbednosnoj sili i razvukao zastavu baš "velike Albanije" nad stadionom punim huligana i ekstremista koji su skandirali: "Ubi, zakolji, da Šiptar ne postoji." Čini se da je 1-0, ipak.