I taman kada se policija spremala da očisti taj džep, došlo je do preokreta koji je pred tridesetak okupljenih građana pokazao da država Srbija ima mnogo veći problem unutar sopstvenih redova sile, nego što je primitivno i fašističko divljanje na ulicama. Tada je, naime, "civil" po imenu "Gvozden" izvadio vojnu legitimaciju i upozorio policiju da bi bilo bolje, pametnije i svakako manje krvavo, ako pozovu njihovog šefa, jer se ona dvojica, navodno, neće predati bez nekog velikog zla Foto: FaH/Tanjug
Odluka premijera Vučića da bude u Tekiji i rešava akutne probleme, dok se u Beogradu razvija hronična bolest nepoštovanja ljudskih prava, pokazalo se, bila je pogrešna. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog pravovremene informacije da su se povodom održavanja jedne obične šetnje, na ulicama grada sukobile naoružane snage policije i isto tako opremljene, neobeležene grupe vojne policije u civilu, ili neke slične službe, takođe u civilu.
Incident se dogodio na uglu ulica Svetozara Markovića i Birčaninove, oko 11:15, kada je grupa od tri momka, u farmerkama, sa kapuljačama, patikama i taj rad, i pored upozorenja policije htela da prođe kroz kordon, pa dalje, valjda "na posao" prebijanja ljudi oko "Manježa", a što da ne i likvidacije, pošto se pokazalo da je najmanje jedan od te trojice bio naoružan službenim pištoljem, sa službenim mecima koje plaćamo mi koje terorišu po ulicama neslobodnog grada.
U metežu koji je nastao, i uz čuvene policijske povike "lezi dole!", kao da može da se legne i gore, nekako je savladan jedan od provokatora, što se dalo zaključiti po krvi koja je lila sa njegove razbijene glave. Druga dvojica su, međutim, uspela da umaknu policiji i sakriju se u prolaz, potom i u hodnik zgrade u Svetozara Markovića 54, pedesetak metara od mesta gde je došlo do okršaja.
I taman kada se policija spremala da očisti taj džep, došlo je do preokreta koji je pred tridesetak okupljenih građana pokazao da država Srbija ima mnogo veći problem unutar sopstvenih redova sile, nego što je primitivno i fašističko divljanje na ulicama. Tada je, naime, "civil" po imenu "Gvozden", izvadio vojnu legitimaciju i upozorio policiju da bi bilo bolje, pametnije i svakako manje krvavo, ako pozovu njihovog šefa, jer se ona dvojica, navodno, neće predati bez nekog velikog zla.
Razume se, policija je imala razumevanja prema bratu po oružju, i zaista, posle nekih 20 minuta, oko 11:35, stigao je crni Audi, radi potreba nekog budućeg anketnog odbora navodimo i registarski broj BG-027-TK, koji se zaustavio u tesnom prolazu, tačno pred vrata od zgrade u kojoj su se nalazili begunci, koji su iskoristili skučen prostor i uspeli da se dokopaju blindiranog automobila u kome su se odmah potom zaključali.
Dok je trajala blokada i neprijatna pat pozicija u kojoj policija ne zna šta sme da preduzme, počele su da rade motorole, mobilni telefoni, satelitski telefoni, sve dok nije nastalo novo uzbuđenje, kada je jedan od policajaca primetio da "lice u vozilu repetira automatsku pušku". Srećom, u tom trenutku, negde oko 11:50 su stigla još dva sivomaslinasta džipa i pojavio se imenom neobeleženi čovek bokserskog nosa, kolega od ove trojice, sa "činom" istetovirane ruže na vratu, valjda da kao doktor protiv terorizma reši stvar, dakako u korist onih udruženja koja su putem ovakvih naoružanih trojki, planirala nekakva krvoprolića i skandal "koji će govoriti o nesposobnosti države".
I gle parapolicijskog čuda, sva trojica i šofer Audija, u pratnji onih džipova, i pored nasrtaja na policiju, opiranja privođenju, potezanja duge cevi na službenike MUP-a, dovođenja u opasnost drugih lica, slobodno odlaze u nepoznatom pravcu, belodano demonstrirajući uticaj kojim u Srbiji i dalje raspolažu "ljudi sa tetoviranim ružama na vratu".
U tom smislu, bekstvo u Tekiju bila je krupna greška i predstavlja nespremnost da se dovrše poslovi koji su pred svima nama, a naročito pred premijerom Vučićem. Jer, u zemlji gde su "Tetovirane ruže" već likvidirale jednog premijera, odmetnute, a nedodriljive trojke i njihovi nalogodavci upravo su ona "najkrupnija žaba" koju valja "progutati" u unutrašnjoj monističkoj politici koju, krvavo uspešno, već 40 godina vodi Služba državne bezbednosti, stranka od koje su nastale i sve ostale patriotsko-lopovske partije.
Premijeru putem motorole, liruliruliru, poručujemo da se fokusira na staru istočnjačku mudrost koja govori o tome da prijatelje valja držati blizu, ali neprijatelje još bliže. A Tekije je milionima kilometara udaljena od oslobođene i napredne Srbije.
Je li ovo priča o bratu srpskog premijera Aleksandra Vučića ili o nekom drugom nesretniku, manje je važno, ali dovoljno govori kako izgleda stvarnost, pa i ona medijska, na ovim prostorima. Tekst na E-novinama možete, valjda još uvijek, pročitati i ovdje.