Korać tvrdi da Vučićev SNS neprekidno kriminalizira opoziciju i kontrolira tabloide Foto: Wikipedia.org
Žarko Korać, psiholog i donedavni zamjenik predsjednika Narodne skupštine Srbije, više desetljeća pokušava od Srbije napraviti bolje društvo. Svojedobno je bio zamjenik premijera u vladi, a dan nakon što je ubijen Zoran Đinđić, i premijer. Za Forum.tm u intervjuu komentira izbore u Srbiji.
Koje su implikacije ovih izbornih rezultata za regiju?
Rezultat poslednjih izbora u Srbiji neće imati neke posebne implikacije u regionu. Oni su samo veoma osnažili političku poziciju Aleksandra Vučića i njegove stranke SNS koja će sada da bude okosnica nove vlade. Aleksandar Vučić je i do sada bio koncentrisan na unutrašnji politički život i odnose sa EU, vrlo malo na odnose u regionu, premda je posetio Zagreb i bar deklarativno podržao poboljšanje odnosa sa susedima. Njegovi politički prioriteti nisu do sada bili odnosi u regionu.
Što ovakva pobjeda jedne stranke znači za demokratske procese u Srbiji? Vučić se pohvalio da je dobio više glasova čak i od Slobodana Miloševića?
Vučić je dobio značajnu podršku za svoja izborna obećanja, koja se pre svega tiču borbe protiv kriminala i poboljšanja ekonomske situacije u Srbiji. U opštoj euforiji zbog značajne izborne pobede, date su i potpuno netačne izjave o veličini izbornog rezultata. To ni u kom slučaju nije tačno; primera radi Miloševićev SPS je na izborima 1990. godine dobio 2,321.000 glasova a DOS 2000. godine 2,403.000, oba puta znatno više od Vučića.
Je li apstinencija birača "kriva" za rezultat?
Izborni rezultat je delimično posledica nekih političkih uspeha, pre svega početka normalizacije odnosa sa Prištinom, dobijanja datuma za početak pregovora o pristupu EU i izvesnim rezultatima borbe protiv korupcije, ali je mnogo više rezultat jedne još neviđene socijalne demagogije i ogromne propagandne kampanje.
Kako će izgledati rad Narodne skupštine u ovakvom sazivu u kojem je opozicija slaba?
Budući da je naša demokratska parlamentarna tradicija tanka, rad parlamenta neće biti mnogo intenzivan. Biće mnogo majorizacije i očekujem da će on još manje biti kontrolno zakonodavno telo, više mesto gde će se po kratkom postupku usvajati svi predlozi vlade. Moguće je da će biti još više resantimana i ponižavanja ionako vrlo slabe opozicije. S ponosom se u svim izvještajima naglašavalo da su sada u Skupštini samo proeuropske stranke.
Može li antieuropski dio opozicije koji je ostao izvan parlamenta pokušati destabilizirati vlast?
U parlamentu jesu sada nominalno samo prevropske stranke. Ali ključno pitanje je šta zapravo znači proevropske stranka? Ako je to samo zalaganje za ulazak u EU, to je tačno. Ali ako su uzme u obzir bilo koji kriterijum zalaganja za demokratsko društvo, stvari ni malo dobro ne stoje. Vučić neprekidno kriminalizuje opoziciju i kontroliše jedan broj tabloida koji potpuno nezakonito iznose svakodnevno rezultate policijskih istraga do najmanjih detalja. Time on u potpunosti destruira pretpostavku nevinosti i javno linčuje veći broj pripadnika bivšeg režima. Problem je što sam Vučić nije demokratska ličnost nego jedan autoritarni lider, koji se velikim delom kao političar formirao po uzoru na svog dugogodišnjeg mentora i uzora Vojislava Šešelja. Mera stvarne demokratije u Srbiji biće u narednih nekoliko godina habitus tog čoveka kome su birači poklonili veliko poverenje. U tom pogledu nisam optimista. Radiće ono što od njega traži EU, u Srbiji će opozicija da bude slaba da ga ograniči i Srbija će po meni imati ozbiljne probleme u razvoju svojih unutrašnjih demokratskih potencijala.
Hoće li u Srbiji zavladati "naprednjačko jednoumlje"?
Srbija je već u "naprednjačkom jednoumlju". I to je na žalost izbor glasača koji, uplašeni za svoju budućnost i vidljivo osiromašeni, misle da "jak i odlučan" lider može da ih spase loše budućnosti.
Prema izbornim rezultatima, Vučiću ne treba koalicija? Zašto će onda ipak ući u nju?
Vučić će napraviti koaliciju iz dva razloga: imaće veći manevarski prostor u politici i eliminisaće slabu i razjedinjenu opoziciju.
Počela su i licitiranja ministarskim foteljama. Priča se da bi ministar vanjskih poslova mogao biti Boris Tadić, ali i Vuk Drašković. Koja je opcija realnija?
Teško je reći ko će biti ministar spoljnih poslova. Vučićev politički stil je kao i kod svih autoritarnih lidera da vi nikada do samog kraja ne znate koga će postaviti na koje mesto i to su obično vrlo slabe ličnosti. Primera radi, izbori za grad Beograd su završeni, a on još nije rekao ko će biti novi gradonačelnik koga bira Skupština grada. Nepoznato.
Što može očekivati Ivica Dačić? Je li točno da ga Rusi guraju za ministra energetike?
Mislim da će Vučić uzeti u vladu i SPS, ne bi me iznenadilo da Dačić dobije neki resor.
Što je s liberalnim političkim opcijama u Srbiji. Liberali Čede Jovanovića nisu prešli prag. Ima li budućnosti za njih? Bi li im pomoglo ili odmoglo da uđu u vladu?
Čedomiru Jovanoviću predstoji teška borba da ostane u politčkom životu i sačuva svoj LDP. Previše je bio nekritičan prema Vučiću u izbornoj kampanji i to su kaznili njegovi birači. Ali šta očekivati kada je i nekada velika Demokratska stranka jedva prešla cenzus za ulazak u parlament.