"Nečeme mi rušiti Ustav ili sprepeljavati nič represivnoga, nečeme nikoga na nič siliti. Mi ne iščemo zajedničko ime tomu jeziku, nečeme da se on zove jugoslavenski, balkanski; mi sme za te da saki narod imenuje svoju varijantu tomu jeziku onak kak sam oče", veli jena od potpisnikov Ivana Bodrožić Foto: Hina/Fena
Denes je vu Sarajevu predstavlena Deklaracija o zajedničkemu jeziku. Tekst Deklaracije – koju su dali za pročitati i potpisati na internetu – veli da se u četri države bivše Jugoslavije – Hrvatskoj, BiH, Srbiji i Crnoj Gori – ljudi služiju zajedničkim jezikom policetričnoga tipa, zapraf, da se dela o istomu jeziku i da se žnjim služiju narodi vu više država, same da koristiju njegve varijante.
"Se četri standardne varijante kaj zde postojiju glajhešne su i nemre se za jenu od jih reči da je jezik, a da su druge jengve varijante", piše v Deklaraciji.
Književnica Ivana Bodrožić, jena od potpisnikov, neče ni čuti da se hu tem toga dela o nahitavanju z hrvatskim jezikom niti da se dela na nekakvemu jugoslavenskomu ili balkanskomu jeziku.
"Nečeme mi rušiti Ustav ili sprepeljavati nič represivnoga, nečeme nikoga na nič siliti. Mi ne iščemo zajedničko ime tomu jeziku, nečeme da se on zove jugoslavenski, balkanski; mi sme za te da saki narod imenuje svoju varijantu tomu jeziku onak kak sam oče", veli Bodrožić.
U deklaraciji pišeju da su nas forsiranje razlika med timi jezikimi i njihovo na silu razdvajanje na četri varijante koštali čudaj loših stvari vu društvu, a točno to je i profesor Enver Kazaz posebno istaknul na primeru Bosne i Hercegovine i rekel da je najvažneše ovu inicijativu pretvoriti v model stvaranja interkulturalnih škola v kojima se deca ne bi vučila same po nacionalnim programima.
"Ova deklaracija ima za dokazati one kaj je jasne, a to je da su deca vu BiH denes, i školarci i študenti, izloženi nacionalnoj ideološkoj mržnji", rekel je profesor Kazaz. Dodal je da bu se počelo delati na stvaranju "'interkulturalnoga modela obrazovanja' za BiH".
Na predstavlanju Deklaracije o zajedničkemu jeziku bili su i Vladimir Arsenijević iz Udruženja Krokodil, pisac i novinar Balša Brković i direktorica Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević.
Deklaraciju o zajedničkemu jeziku, kak je predstavleno na konferenciji za novinare v Sarajevu, do zde je potpisalo prek šesto ljudi, med kojimi ima i pune lingvistov, književnikov, znanstvenikov i aktivistov kak su Rade Šerbedžija, Igor Štiks, Mirjana Karanović, Boris Dežulović, Nenad Veličković, Marko Tomaš, Rajko Grlić, Željko Komšić, Jasmila Žbanić i Dragan Markovina.
Deklaraciju morete potpisati TU.